Šta je sindrom sagorevanja? 

“Burnout” je sindrom koji predstavlja stanje mentalne i fizičke iscrpljenosti uzrokovane nečijimn profesionalnim životom. Javlja se kao prolongirani odgovor na hronični stres na poslu. Pad motivacije i posvećenosti nastaje kada se ne postignu željeni rezultati na radnom mestu. Međutim, sa druge strane, iscrpljujuće, nametnute ili nenametnute obaveze i potrebe, razni problemi u privatnom životu se prenose svakako na poslovni plan i rad.

Šta nam to govori? 

Govori, da su privatan i poslovan život usko povezani. Ukoliko na tim poljima postoje štetni rezultati, tj. neuspesi, dovode do circulus vitiosusa, odnosno začaranog kruga u kom isplivava na površinu sindrom sagorevanja, odnosno sopstveno nezadovoljstvo.

Dimenzije sindroma sagorevanja na poslu:

Emocionalna iscrpljenost se doživljava kao osećanje preplavljenosti i umora, bespomoćnost, obeshrabrenost, nedostatak energije, učestale glavobolje I bolovi u mišićima, poremećaj sna, promena apetita. Depersonalizacija znači stvaranje distance sa kolegama i članovima tima i cinizam. Smanjena lična profesionalna ostvarenost se odnosi na doživljavanje ličnog nezadovoljstva i nesreće, kako na poslovnom, tako i na privatnom planu.

Kako nastaje sindrom sagorevanja na poslu?

Sindrom sagorevanja na poslu nastaje ne samo od teškog rada, stresa, psihičkog i fizičkog iscrpljivanja, prekovremenog rada, a nedovoljne pauze ili nedovoljno dobrih uslova za rad, već i kada poslodavac ne prepoznaje trud i ne nagrađuje svoje zaposlene (psihološki ili finansijski). Na taj način se povećava vulnerabilnost ka razvoju sindroma. 

Tipični simptomi ovog patološkog sindroma su slični simptomima hroničnog stresa i klasifikovani su na psihosomatske (npr.glavobolja, umor, gastrointestinalni i kardiovaskularni poremećaji), bihejvioralne (na primer, prekid komunikacije sa kolegama, članovima tima), emocionalne (na primer, razdražljivost, plačljivost, emocionalna preplavljenost), odbrambene (na primer, pasivna agresja)

Kada su individualni faktori u pitanju, vrlo često se postavlja pitanje zašto u istim radnim uslovima ima individualnih razlika u odgovoru na stres? Odgovor bi bio da od same ličnosti, nivoa njene izgrađenosti i odbrambenih mehanizama koje poseduje zavisi i način reagovanja na stresnu situaciju. Istraživanja su pokazala da osobe koje ekstrovertne i emotivno stabilnije imaju manju predispoziciju da razviju sindrom, dok su osobe koje su visokoodgovorne, sa izraženom potrebom za kontrolom, uz težnju ka perfekcionizmu podložnije razvoju ovogsindroma. 

Zašto je bitno prevenirati, odnosno sprečiti nastanak sindroma sagorevanja?

Zato što ukoliko se simptomi “burnouta” na vreme ne prepoznaju i ne preveniraju, dolazi do pojave sindroma sagorevanja, a onda i do razvoja prave depresivne epizode, zloupotrebe alkohola i drugih PAS (psihoaktivnih supstanci),poremećaja ishrane, poremećaja sna i niz drugih somatskih i mentalnih simptoma i poremećaja. Istraživanja su pokazala da se pojava ovog sindroma intenzivirala za vreme Kovid infekcije, što su brojna istraživanja i dokazala, a naročito kod ljudi koji su u tom period bili najaktivniji u svom poslu. Hronični stress na poslu je “tihi ubica” koji polako utiče na ceo naš organizam, a ispoliće se tamo gde je naša “slaba tačka”. Neprestano davanje maksimuma bez brige o sebi će svakog usporiti. Ne postoji posao, ma koliko da ga volite, koji možete uspešno raditi ako se ne sačuvate. Postavljanje zdrave granice prema drugima ne možemomo karakterisati kao sebičnost, već da negujemo I čuvamo sebe, kako bi uživali u poslu koji radite.

    Kako burnout utiče na privatan život?

Nezadovoljstvo samim poslom, prisustvom mobinga od strane nadredjenog lica, “prepunim papirima i zadacima” koje treba da obavimo, prevelike ciljeve koje sebi postavljamo i krajnjim neuspehom navedenih zadataka nas “šalju” kući porodici i prijateljima potpuno bez energije i motivacije sa maksimalnom razdražljivošću i isfrustriranošću. Gotovo uvek zbog naše nemogućnosti reći “NE” na poslu, budemo neadekvatni i neprijatni prema članovima porodice i prijateljima, ali i prema samomn sebi. Konstantno davanje, bez brige o sebi, svakog ćče ubrzo usporiti. Kada je sa tim i povezano nejasno postavljanje granice drugima (moram u svakom trenutku da budem na raspolaganju drugima, moram da zapostavim sve svoje kako bi drugi mislili das am ja dobar/dobra). Ovo je svakako siguran put ka izgaranju.

Šta možete da uradite ako primetite simptome sagorevanja?

Prvo-ma koliko bilo teško morate postaviti granice u odnosu na druge i granicu između poslovnog i privatnog života, jer je to korak za vaše dobro zdravlje. Odvojite bar dva nedeljno kada ćete otići kući na vreme i službeni telefon ostaviti na “silent”. Tako će i ljudi oko vas navići da niste stalno dostupni. 

Drugo-vaše telo trpi. Telo I psiha čine neraskidivu vezu.Bavljenje sportom, lagana šetnja, boravak u prirodi, provodjenje vremena sa vama dragim osobama, dovoljna količina sna, hidratacija, uravnotežena ishrana su vašem zdravlju najveći prijatelji. 

Treće-odvojite vikend za odmor onako kako vama odgovara i na način, na koji vi kreirate. 

Četvrto-vaša porodica i prijatelji će vama pomoći da izadjete iz začaranog kruga, u vezi sa tim ne izolujte se, pričajte, družite se. 

Peto i najvažnije, odustanite od zahteva za perfekcionizmom i budite prijatelj sebi, zagrlite sebe, razumite sebe.

Ukoliko ne uspevate da se izborite sami, potražite stručnu pomoć. Psihoterapeut će vam pomoći da naučite šta su iracionalna uverenja i kako postati racionalni u odnosu na okolnosti.

Savet koji bez pogreške dajem je: “Ako nemate vremena za sebe danas, nećete imati zdravlje za vaše vreme sutra”!