Šta je zavisnost od odnosa? 

Zavisnost od ljubavi je termin koji se koristi za opisivanje obrasc aponašanja u kojem osoba razvija nezdravu vezanost za romantične odnose i postaje emocionalno zavisna o partneru.  Česti su u modernom svetu i vrlo su opasni po mentalno i fizičko zdravlje partnera. 

Ovakvi odnosi obično počinju kao romantični i uzbudljivi, ali vrlo brzo postaju destruktivni i iscrpljujući. U takvim odnosima, jedan partner postaje zavisan od drugog i pokušava da kontroliše svaki aspekt njihovog života. To može uključivati manipulisanje, izolaciju od prijatelja i porodice, emocionalnu zlostavljanost, fizičko nasilje, pa čak i seksualno zlostavljanje.Kada se nalazimo u vezi koja je obeležena ovisnošću, može biti teško prepoznati problem i pronaći načine za izlazak iz tog začaranog kruga. U ovom članku ćemo istražiti znakove zavisničkog odnosa, razumeti njegove uzroke i pružiti vam korisne savete za prevazilaženje ovisnosti u vezi.

Zavisnički odnosi su često posledica niskog samopoštovanja i emocionalne nestabilnosti kod jednog ili oba partnera. Ove osobe često traže nekoga ko će ih učiniti srećnim i ispunjenim, ali umesto toga, oni postaju zavisni od svog partnera i koriste vezu kao način da pobegnu od sopstvenih problema.

Znaci zavisničkog odnosa? 

 

Gubitak individualnosti: U zavisničkom odnosu, partneri često gube svoju individualnost i identitet, jer sve postaje usmereno ka zadovoljavanju potreba drugog partnera. Osećaj lične vrednosti može biti narušen, jer se sve koncentriše na održavanje veze.

Kontrola i posesivnost: Zavisnički odnos je često obeležen kontrolom i posesivnošću jednog partnera nad drugim. Osećaj slobode i autonomije je ograničen, dok se drugi partner ponaša kao da ima vlasništvo nad svojim partnerom.

Emocionalna nestabilnost: U zavisničkom odnosu, često postoji emocionalna nestabilnost, gde su snažne emocije prisutne u ekstremima. Partneri se mogu osećati stalno anksiozno ili nesigurno, a njihovo raspoloženje može brzo oscilirati.

Izolacija od prijatelja i porodice: Zavisnički odnos može dovesti do izolacije jednog partnera od prijatelja i porodice. Ovisnost se hrani izolacijom, što otežava podršku i perspektivu spolja.

Nisko samopoštovanje: Osećaj sopstvene vrednosti često je narušen u zavisničkim odnosima. Partneri mogu razviti nisko samopoštovanje i verovanje da ne zaslužuju bolje, što ih drži zarobljenima u vezi.

 

Uzroci zavisničkog odnosa? 

 

• • Naši unutrašnji konfliktu: Psihodinamska teorija sugeriše da postoji sukob između različitih delova naše ličnosti, unutrašnji konflikti. Kada je reč o zavisnosti o ljubavi, unutrašnji konflikti mogu se javljati između želje za bliskošću i ljubavlju s jedne strane, i straha od odbijanja i gubitka s druge strane. Ova unutrašnja borba može dovesti do razvoja zavisnosti o ljubavi kao načina da se smanji anksioznost i konflikti.
  • Ponavljanje obrazaca iz prošlosti: Psihodinamska teorija sugeriše da imamo tendenciju da ponavljamo obrasce iz prošlih odnosa u sadašnjim vezama. Osoba koja je imala traumatska iskustva ili nestabilne odnose u detinjstvu može nehotice tražiti slične obrasce i dinamiku u svojim ljubavnim vezama. Na taj način, zavisnost o ljubavi može postati način da se ponovi poznat obrazac, čak i ako je štetan.
    

• • Traumatska iskustva u ranom detinjstvu: Traumatska iskustva, kao što su emocionalno zlostavljanje ili gubitak, mogu imati dugoročne posledice na formiranje emocionalnih veza i mogu biti podložne razvijanju zavisničkih odnos. Trauma može uticati na njihovu sposobnost da uspostave zdrave granice i poverenje u druge ljude, što ih čini ranjivim za upuštanje u odnose koji nisu zdravi. Na primer, dete koje nije dobilo dovoljno ljubavi, pažnje i podrške od roditelja može kasnije razviti zavisnost o ljubavi kao način da nadoknadi tu emocionalnu prazninu.

• • Nedostatak emocionalne podrške u ranom detinjstvu: Osobe koje nisu imale adekvatnu emocionalnu podršku u detinjstvu mogu težiti traženju te podrške kroz zavisničke odnose u odrasloj dobi. Oni mogu tražiti partnera koji će im pružiti osećaj sigurnosti i brige koji su im nedostajali u detinjstvu.

• • Strah od samoće: Strah od samoće može navesti neke ljude da se upuste u zavisničke odnose kako bi izbegli osećaj usamljenosti. Oni mogu biti spremni tolerisati loše ponašanje ili zlostavljanje samo da ne bi ostali sami.

• • Nedostatak samostalnosti i samostalnog identiteta: Osobe koje nemaju razvijen osećaj samostalnosti i sopstvenog identiteta se mogu oslanjati na partnera kako bi donosili odluke umesto njih i osećali se nesigurno ili izgubljeno kada su sami.

• • Potreba za samoispunjenjem: zavisnost o ljubavi može biti izraz duboke potrebe za samoispunjenjem i integracijom sopstvene ličnosti. Osoba može imati lošu sliku o sebi i koristiti ljubavnu vezu kao način da ispuni osećaj praznine ili nedostatka.

• • Nisko samopouzdanje: Osobe sa niskim samopouzdanjem često su sklone da se upuste u zavisničke odnose. Oni traže potvrdu i validaciju kroz partnera, čime postaju zavisni od njihove prisutnosti i pažnje.

• • Nedostatak veština upravljanja emocijama: Osobe koje nemaju razvijene veštine upravljanja emocijama mogu se okrenuti zavisničkim odnosima kao načinu da se nose s intenzivnim emocijama. Oni mogu koristiti partnera kao emocionalnu podršku ili beg od sopstvenih neprijatnih osećanja.

Važno je napomenuti da ovi faktori mogu doprineti razvoju zavisničkog odnosa, ali da svaka osoba može imati jedinstvenu kombinaciju uzroka. Takođe, zavisnički odnos može biti rezultat interakcije između ličnosti osobe, njihovog okruženja i drugih faktora.Zavisnička veza naspram zdrave veze:

Zdrav, odnosno zreo odnos karakteriše razvijena sposobnost za uzajamnost sposobnost da budemo sami, stabilni, samostalni. Potrebno je da postoji nešto što nazivamo  “optimalna distanca”. Ukoliko je nema, dolazi do prekomernog oslanjanja na druge. Ako sopstvenu stabilnost tražimo u odnosu s drugim, logično je da će nam
taj drugi biti potreban za očuvanje doživljaja selfa. Ukoliko ne razvijamo sposobnost da budemo sami, da osećamo vrednost na svoj račun, a ne na račun drugih težićemo kontroli, manipulaciji i silovitim pokušajima da, preko drugoga, zadržimo osećaj vlastitog kontinuiteta i integriteta ličnosti.

U zreloj, zdravoj  vezi partneri se ne lepe jedni za druge, već se razvijaju i bave stvarima koje ih zanimaju. Imaju razvijene socijalne kontakte i ne gube kontakt sa aktivnostima koje su ih nekad ispunjavale. Oni provode vreme i vrše aktivnosti zajedno, ali ponekad i odvojeno. Oni su jedno drugom podrška i uživanje, mada to ne znači da sve  stvari rade zajedno. Mogu i žele da se nakratko razdvoje da bi se onda ponovo spojili. Imaju svoj zajednički svet koji ali ne gube iz vida da su deo i realnog sveta. Kada se raziđu u takvim odnosima, partneri žale za tom vezom i osobom, ali razumno razmišljaju o sebi i životu i ne doživljavaju raskid kao “smak sveta”. Prolaze kroz normalan proces tugovanja, ali ne upadaju u depresivna stanja i ne misli da nikada više neće imati takabv odnos i takvog nezamenljivog partnera. Ne veruju da će zauvek ostati sami. Kada postoji zdrava ljubav, partneri ostaju ono što jesu – emotivno stabilni i sposobni da se povežu i vole, a ne izgube sebe u odnosu s drugim.