Šta je zapravo nesanica “insomnia”? 

Nesanica je poremećaj sna i jedan od simptoma koji prethodi bolesti spavanja. Primarna nesanica je upravo stres povezan sa velikim životnim događajima, promena godišnjeg doba, od kojih se najčešće javlja prolećna nesanica. Osim primarne nesanice, postojii sekundarna, čiji uzrok je problem sa mentalnim zdravljem, u smislu anksioznosti i depresije, prehlada, alergije, prekomerna upotreba duvana, kofeina ili alkohola, neadekvatan ambijent za spavanje, fizička aktivnost neposredno pred spavanje. Poremećaj sna se ogleda u teškom uspavljivanju, čestom noćnom budjenju i ranom jutarnjem ustajanje, a da ne postoje obaveze koje zahtevaju ranije budjenje.

Kada možemo reći da patimo od nesanice i kako stres utiče na san?

Prema MKB 10 klasifikaciji bolesti, kada tri noći nedeljno tokom tri meseca imamo neku od ovih navedenih tipova nesanice, odnosno teško uspavljivanje, često noćno budjenje i rano jutarnje ustajanje.. Na naš kvalitet sna, osim navedenog izrazito veliki uticaj ima i godišnje doba, a najčešće prisutna jeste prolećna nesanica. Naš cirkadijalni ritam, ili drugačije nazvan biološki sat, koji predstavlja ritam našeg života je za to odgovoran. Biloški sat reguliše

brojne procese u mozgu, poput metabolizma, nivoa hormona, telesne temperature i najvažnije, ciklus
budnosti i spavanja. On obezbeđuje optimalan nivo i dužinu trajanja našeg sna i odmora tokom noći, kako
bismo bili spremni da obavljamo sve funkcije tokom dana. On je prirodno napravljen tako da funkcioniše
i menja se zajedno sa premenljivim okruženjem i godišnjim dobima. Čak i naizgled, mala promena u vidu
dužeg ili kraćeg dnevnog svetla, izaziva veliku promenu i neusklađenost našeg biloškog sata, a samim tim
i mnoge promene u našem ciklusu budnost/spavanje. Sve je to zbog nemogućnosti da se prilagodi odmah
dnevnom svetlu, a naročito u prolećnim danima kada dnevna svetlost duže traje.

Postavlja se pitanje zašto se javlja prolećna nesanica?

Prolećni dani imaju duži period dnevne svetlosti što ometa lučenje melatonina, hormona koji je odgovoran za kvalitet sna, a koji se najviše luči noću. Međutim, kortizol, hormon stresa nasuprot melatoninu je najniži noću, što nam omogućava da neometano zaspimo. Naime, taj disbalans navedenih hormona u prolećnim danima može potrajati danima, do nekoliko nedelja, dok se naše telo, odnosno naš biloški sat ne adaptira na prolećno godišnje doba. I za sve to vreme možemo imati simptome poput dnevnog umora i konstantne nesanice. Naime, pored godišnjeg doba, veliki uticaj na nastanak nesanice iz svega navedenog ima i prisustvo stresa. Šta je stres i kako utiče na san? Stres je zapravo psihološki i fiziološki odgovor organizma na poteškoće i životne događaje koji se procenjuju kao preterani ili opasni.

Dakle, stres je način na koji mozak reaguje na stimulus koji izazivaju nesigurnost ili sa kojima pojedinac ne može da se nosi. Ti stimulusi mogu biti negativni (distres) i pozitivni (eustres). Negativni su produkt naših misli i razmišljanja, emocionalnog stanja i bolnih telesnih senzacija, kao i problemi na poslu, loša saradnja i komunikacija sa kolegama, ali i porodicom i prijateljima, žalost zbog gubitka drage osobe, rastava/razvod, stanja kao što su bolesti i fizički nedostaci i mnogi drugi. Pozitivni podstiču osobu na ostvarenje novih ciljeva u ličnom i profesionalnom životu. Iako može da izazove uzbuđenje i nervozu, zapravo je koristan, jer pruža pravu energiju za lični rast i razvoj, doživljavanje novih iskustava, sticanje i rad na samopouzdanju. 

Koji su simptomi stresa?

Simptomi stresa su mentalni i somatski. Najčešći mentalni su: napetost, nervoza, razdražljivost, rasejanost, loša koncentracija i poremećaj sna. Somatski simptomi se aktiviraju kada pod stresom dolazi do pojačanog lučenja kortizola, kog u narodu zovemo “hormon stresa”, a potom on utiče na pojačano lučenje ostalih hormona, a pre svega na adrenalin i noradrenalin, a smanjuje lučenje melatonina, poznat kao “hormone tame”, potreban za dobar san. Svi zajedno bivaju odgovorni za pojavu niz somatski simptoma, u smilu: ubrzanog rada srca, povišenog krvnog pritiska, ubrzanog disanja, glavobolje, bolova u želudcu, a vrlo često, kod gotovo 25% populacije je prisutan i “sindrom nervoznih creva”. 

Navedeni simptomi predstavljaju alarm koji nam naš organizam šalje da nešto nije u redu i da nešto “trpimo”. Doživljaj stresa je subjektivna kategorija, što znači da na isti stresor ljudi različito reaguju. Te razlike nastaju zbog različitog načina razmišljanja u stresnim situacijama i različitim mehanizmima odbrane.

Šta možemo uraditi kako bi kanalisali stres i poboljšali kvalitet sna?

Na početku je najbitnije organizovati svoje slobodno vreme, tako što ćemo vreme provoditi u prirodi, šetati, provoditi vreme sa našim prijteljima, porodicom, pa čak i vreme samo za nas, kao vid relaksacije od niza stresova sa kojima se susrećemo na dnevnom nivou. Takođe, ključnu ulogu za kvalitetan san igra higijena sna, u vidu rituala koje je poželjno primenjivati svakodnevno. Kvalitetan san je jednako važan kao i uravnotežena ishrana i fizička aktivnost. Prilagođavanje prolećnom ritmu spavanja se ogleda u tome da svakog dana legnemo u isto vreme, izbegavamo popodnevne dremke, i ako su neophodne, da ne traju duže od 45 minuta, da prostorija za spavanje bude adekvatno zamračena, provetrena i tiha, izbegavamo alkohol, kofein i nikotin, izbegavamo upotrebu TV uređaja i mobilnih aparata pred spavanje, izbegavamo fizičke aktivnosti pred spavanje.

Kada bi simptome nesanice trebalo ozbiljno shvatiti i potražiti pomoć?

 Ukoliko smo sve navedene rituale pred spavanje primenili i pobrinuli da stresove na dnevnom nivou eliminišemo ili bar svedemo na minimum kako bi funkcionisali, a i dalje su simptomi nesanice prisutni, potrebno je obratiti se za stručnu pomoć. 

Psihologu i psihoterapeutu treba da se obratimo ukoliko želimo da saznamo nešto više o sebi i strukturi svoje ličnosti, jer nam mogu pomoći u jačanju sopstvenih mehanizama odbrane od niza stresova, a samim tim direktnan uticaj ima i na bolji kvalitet sna. Neretko, psiholog ili psihoetrapeut može da nas uputi psihijatru, ukoliko umor postaje hroničan i poremećaj sna traje tri meseca, ili ako je razlog nastanka poremećaja sna neko somatsko oboljenje, kao i mentalna oboljenja u vidu anksioznosti i depresije. Sve su to razlozi koji opravdavaju angažovanje, odnosno obraćanje psihijatru za pomoć, u cilju rekonstrukcije ritma budnost-spavanje, kao i upotrebu hipnotika.